Ti si ovdje : Home // Priče // Priče Milana Krište // Na đubreluku

Na đubreluku

IspisE-mail Autor Milan Krišto Utorak, 09 Listopad 2007 18:36

Jedne večeri, otišao sam na naš đubreluk. čučeći u mraku, vidio sam da je Perica Škrapušin došao po Alojziju da idu na silo. Perica bi samo fićuknuo jednom-dvaput, a Alojzije bi promolio na kućna vrata i samo dobacio: - Evo me, sad ću. -
Nije prošlo malo vremena pojavio bi se i obojica su, svaki s cigarom u ustima, nestala u mraku. Znao sam samo da su imali cure u Potkraju.
Pala mi je odmah na pamet ideja. Naredne večeri opet ću ja na đubreluk. Fićuknem ja jednom-dvaput. Moj Alojzije na kućna vrata promoli i vikne: - Evo sad ću. -
Nije prošlo malo vremena, izađe. Ja njega vidim jer je na svjetlu, a on je mene teško mogao vidjeti, jer sam bio u mraku. - Di si? - zvao je, ali mu se nitko nije javljao. Onda je valjda primijetio mene, uzeo kamen i ...
Nije me pogodio ali me je poslije pošteno namlatio.
Komentari (0)add comment

Napišite komentar
smaller | bigger

security image
Upišite prikazane znakove


busy
< «   » >

Online

0 korisnika i 347 posjetitelja online

Novi komentari