zagoricani.com

        Najstarija poznata nam grobišta u ovome kraju su ilirske gromile (grobne humke – tumuli) iz brončanog doba, koje više liče na povišeni armen, negoli na kakvu gromilu, a koje svidoče o tome kako se ovde pokapalo prije nikoliko milenija. Nalaze se pokraj gradina i podgradinskih naselja. Mnogo ji je raskopano i potpuno upropašćeno, a nijedna nije sistematski i do kraja arheološki stručno otkopana i proučena. 

        U naša tri sela gromila ima u Potočanima s obe strane teste Livno –Šujica (oko 40), a južno prema Livnu je Zlatna gromila. Nju je još 1891. godine zabiližio Marchesetti u svom radu „Od Spljeta do Sarajeva“. Od Zlatne gromile danas ni traga nema. Potpuno je raskopana. Kamenje s nje ugrađeno je u okolne kuće i ograde, a dilom je iskorišćeno za gradnju teste koja pored nje prolazi. Sličnu su sudbinu doživile i neke druge duž teste. Putar  Stipe Tokić kaziv'o je da je i sam, između dva svitska rata, razbijao kamenje na jednoj od nji radi nasipanja teste, ali je od daljeg posla odust'o kad je naiš'o na ljudsku lubanju. Tu Zlatnu gromilu zabiližio je i fra Grgo Lozić još polovicom 19. stolića. Na njezinom mistu kasnije je bilo odlagalište gradskog smeća, a nakon zadnjeg rata se u neposrednoj blizini nalazio logor vojske Malezije, koji je bijo u sastavu međunarodnih snaga u BiH.

        Do danas su ostale neevidentirane: 15-ak gromila koje su stotinjak metara zapadno od Bučina greblja u Podgredi; 15-ak manji i pet veliki gromila zapadno od lokaliteta Crkvina iznad Begovače i nekoliko manji uz Crkvinu, prilično devastirani gromila uz desnu stranu puta što vodi od izvora Prvanuša prema gradini Gradac; dvi velike i nekoliko manji gromila u Razdolju iznad Katuna; gromile sjedne i druge strane Mandića drage u Dobrom; gromile na prostoru oko Vučijeg greblja, nedaleko od navedene drage; jedna poveća gromila na Vagancu uz put što od Brnića kuća vodi prema Vrbovniku.

        Mihovil Mandić piše da su seljaci 1931. godine otkopali dvi gromile iznad Zagoričana (u kršu više bunara Jabukovac) koje potiču iz halštatskog doba. Našli su u jednoj brončano dugme, brončani prsten i dvostruku brončanu spiralu s nekoliko zavoja u sredini. Te je predmete trgovac Anto Tadić iz Livna darovao sarajevskom Zemaljskom muzeju. Isti autor mnogo detaljnije govori o nalazima iz gromile na koju je u promaliće 1937. godine naiš'o Ivo Lozančić orući u Potočanima njivu zvanu «Gusta strana». Lozančić je gromilu samoinicijativno otkop'o. «O veličini gromile i dubini, do koje je kopao, nije javio ništa. Samo veli da je u gromili našao 9 zdrobljenih skeleta zasutih kamenjem i zemljom, a okrenuti glavom prema jugu». U njoj je nađeno mnogo predmeta, koje je Mandić detaljno opis'o (Skeletne gromile halštatskog doba u okolici Livna i Rogatice) i dimenzije im izmirio. Autor ove nalaze smišta u stariji dio halštatskog perioda (900-700 god. pr. Kr.).              

        Od Gredine poviš Vrbovnika pa do Klačina, s jedne i druge strane makadamske teste 15-ak je, što veći što manji gromila. Triba dodati da na širem lokalitetu Gusta strana kontinuitet pokapanja posvidočuje i značajna nekropola očuvani mašeta iz sridnjeg vika.

        U svezi pokušaja otkopavanja pojedini gromila, grobova ili (slučajnog i namirnog) zaoravanja te zemlje, postoji više priča, ali sve su slične i idu ovako: ...nekad davno neki čovik je tio raskopat (zaorat) gromilu radi poravnavanja zemlje (ili mu je pri oranju zapeo plug za…), ali mu je odma tu (ili ubrzo nakon toga) krep'o vo (ili konj) koji je bijo u plugu ili je udarijo grom i ubijo vola ili… Onda je starešina kuće rek'o da se u to više ne dira «U to se ne smi barkat».