zagoricani.com

Što znači E, F, G, H?

Autor Milan Mihaljević Nedjelja, 26 Travanj 2009 22:43

 

     

egešce mala turpija, turpijica. Umanjenica od turskoga ege.

egzercir stalno vižbanje vojnika. Tu su rič u našem selu rabili stari ljudi koji su bili u austrijskoj vojsci u Prvom svitskom ratu. Dolazi od austrijskonjemačkoga Exerzier, a to je postalo od latinskoga exercere 'vižbat'.

ejvala tako je, svaka čast (uzvik povlađivanja i pofale). Od turskoga eyvallah, a tamo je iz arapskoga iy +wallah 'tako je + boga mi'.

ekser brokva, čavo. Iz turskoga ekser.

elać stradanje, katastrofa, propast. U nas se ta rič rabila i u sintagmi ode u elaće 'propade'. Od toga je izveden i glagol elaćit 'dignut ruke od čega, pomirit se s čim (da je propalo)'. Rič je došla iz turskoga helâk, a tamo je iz arapskoga hälāk 'propast'.

elem dakle. Iz turskoga hele. Ova rič, kada je na početku rečenice, povezuje tekst.

enac igranje rukom u nogometu. Iz engleskoga hands 'ruke'.

enga žena koja u svatovim iđe uz mladu, diveruša. Iz turskoga yenge.

erendina ruševina, razvalina. Najvirovatnije je to izvedenica od glagola erendisat 'strugat, blanjat'. Glagol je izveden od turske riči (e)rende 'strugalica, ribež'. Turska rič dolazi iz perzijskoga rende, što je prezentski particip glagola rendīden 'strugat, brusit'.

erljav nakrivljen, iskrivljen, nagnut na jednu stranu. Iz turskoga eğri.

 

fabrika tvornica. Iz njemačkoga Fabrik, a to je došlo iz latinskoga fabrica, što je izvedenica od glagola fabricare 'proizvodit, izrađivat'.

fajda korist, dobit. Iz turskoga fayda, a to je iz arapskoga fā'idä.

fakat vrime, doba. Iz turskoga vakit, a tamo je iz arapskoga waqt.

faktile nekad, u svoje vrime, davno. Iz turskoga vaktiyle, što je nastalo povezivanjem riči vakat i turskoga posliloga (postpozicije) -iyle koji znači 's(a)'. U nas se ta rič često upotribljavala pojačana turskim uzvikom bre 'ej' u sintagmi bre faktile sa značenjem 'baš davno, ej kako davno'.

falit nedostajat, manjkat. Iz njemačkoga fehlen.

faličan nepotpun, koji ima manu, pokvarljiv. Prema njemačkome falsch.

falinka nedostatak, mana. Prema talijanskom fallanza.

faricak upaljač. Iz njemačkoga Feuerzeug.

fasovat slidovat, bit kažnjen, dobit što ga sliduje (obično batine). Iz njemačkoga fassen 'dobivat ranu ili municiju'.

feder opruga. Iz njemačkoga Feder.

federacija država sastavljena od više savezni država. Iz latinskoga foederatio, što je izvedenica od foedus 'savez'.

fela vrsta, pasmina, soj, sorta. Iz mađarskoga fél.

felar fenjer, ručna lampa fitiljača. Nastalo premetanjem od feral. Rič feral je adriatizam (jadranski naziv) koji je najvirovatnije posto križanjem grčki riči  φανάρι (fanári), koja je novogrčki oblik umanjenice od riči φανός (fanós) 'luč, zublja' (starogrčki oblik umanjenice bio je φανάριόν = fanárion), i φαρός (farós) 'svitionik'. Od grčkoga je φανάρι (fanári) i balkanski turcizam fenjer (ili grecizam koji su raširili Turci, kako vam drago).

fem sušilo za kosu. Iz njemačkoga Föhn. Njemačka je rič nastala od latinskoga favonius 'zapadni (topli) vitar'.

feredža ženski ogrtač od crne ili modre čoje koji su nosile muslimanke prilikom izlaska na ulicu. Iz turskoga ferace, a tamo iz arapskoga färāğiyyä koje u množini ima oblik färāğī. Arapsko färāğiyyä tvoreno je od imenice färäğ koja znači 'utija, tišenje, razveseljavanje' i pridivskoga sufiksa ženskog roda –iyyä.

ferman sultanov ukaz ili naredba, carska zapovid, zapovid više vlasti. Iz turskoga ferman, a tamo je došlo iz perzijskoga fermān, što je particip prezenta od glagola fermūden 'zapovidat, naredit'.

fertik gotovo. Iz njemačkoga fertig.

fes kupasta kapa bez oboda koju nose muslimani. Iz turskoga fes. Ime je dobila po gradu Fesu u Maroku.

filistar licemjer, sitna duša, čovik ograničeni pogleda. Iz njemačkoga Philister. U njemačkom je rič postala od hebrejskog naziva za biblijski narod Filistejce.

findžan šalica za crnu kavu bez drške. Iz turskoga fincan, a tamo je došlo iz perzijskoga pingān 'plitka zdila' priko arapskoga finğān.

firaun Ciganin, a onda figurativno i 'bezobraznik' i 'lukavac'. Iz turskoga firavun, a tamo je iz arapskoga Fira'wn 'Faraon'.

fitma  (fitmija)  žena koja drži do svog izgleda, zavodljiva žena, namiguša, vragolanka. Izvedenica od turske riči fitne koja je priuzeta iz arapskoga fitnä 'zavođenje, kušnja'.

fišek papirnata vrićica (savijena od lista papira). Iz turskoga fišek.

fiškal lukavac (koji ponajprije gleda svoj interes), mudrijaš. Iz njemačkoga Fiskal 'pravni zastupnik državne blagajne'.

fitilj žižak, pamučna traka u sviće i petruljske lampe. Iz turskoga fitil, a tamo je priuzeto iz arapskog fätīl.

fol izmišljotina, laž, privara; ko bajagi, tobože. Od talijanskoga fola 'priča, zagonetka'.

for pridnost (u igri ili takmičenju). Od njemačkoga vor.

fora  pridnost; dobra dositka; važna osoba. Ko i for, iz njemačkoga vor.

foša  jarak, graba. Iz talijanskoga fossa.

fotelja naslonjač. Iz francuskoga fauteuil.

francuzica kapa bez škriljaka, beretka, francuska kapa.

frcat izbijat, iskakat. Ekspresivan (onomatopejski) izraz. Svršeni je oblik frcit 'skočit, odskočit'.

frlat letit. Najvirovatnije je onomatopejskog postanja, tj. imitacijom zvuka koji nastaje lepetom krila tica dok lete.

frljacit bacit daleko neki predmet. Iz turskoga firlatmak.

frljat kod bacanja „kamena s ramena“ bacit tako da se kamen okriće oko svoje osi dok leti zrakom. Postanje nije jasno. Može bit od vrljat. Tada more bit i slavenskoga postanja i etimološki povezano s vrtit se, te s pridivom frljav (vrljav). Ne može se međutim isključit ni veza s glagolima frljit 'bacit' i frljacit, a tada bi rič bila o turskom uticaju.

frljav razrok, onaj kojemu je oštećeno oko. Postanje je možda isto ko kod frljat.

frtutma zbrka, metež, strka, gužva. Najvirovatnije iz turskoga vur-tutme 'radnja ili zbivanje u kojem se viče: vur! 'udri!' i tut! 'drži!', a što bi u nas značilo nešto ko 'drž', ne daj!'. Druga je pretpostavka da dolazi od turski borbeni uzvika vur, tutma! 'udri, ne zarobljuj'.

fučija drvena posuda (bačva) plosnatog oblika za nošenje vode s bunara ili izvora. Prema turskome fıcı, a tamo je posuđenica iz (novo)grčkoga βουτσί (boutsí).

fukara propalica, ološ, prost svit, sirotinja. Iz turskoga fukara, a to je od množinskoga arapskog oblika fuqarā’. Jedninski arapski oblik faqīr 'siromak' upotribljava se i u turskom i u rvackom, ali u nas (ko u Indiji) više u značenju 'asket i magičar', nego 'prosjak' i  'siromak'.

fudament temelj, osnova. Iz latinskoga fundamentum.

furda sitno izrizane iznutrice (drob i criva), obično za pitu. Iz turskoga  hurde, hurda, a tamo je iz perzijskoga hurde 'sitni dio, komadić'.

fuškija konjski izmet. Iz turskoga fıškı, a u turski je posuđeno iz perzijskoga huškī.

 

gabor ružna osoba (osobito cura). Rič je žargonizam.

gadan ružan, odvratan, opak, pokvaren. Slavenska rič, izvedenica od praslavenskoga *gadŭ 'zmija, gušćarica'.

gajtan pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odiće ili uže koje je opleteno ili predeno od pamuka ili svile. K nama došlo iz turskoga gaytan, a tamo iz arapskoga gayþān. U arapskom je to posuđenica iz grčkoga γαιετανόν (gaietanón).

gaj šumica, šumarak. Slavenska rič čiji je praslavenski oblik bio *gajĭ.

gala ovca tamne (crne) dlake. Rič je slavenska, izvedena od praslavenskog korena *gal- 'crn'.

galama vika, dreka. Dobiveno iz turskoga ağlama metatezom (primetanjem). Ta je turska imenica izvedena od glagola ağlamak 'plakat, derat se plačuć'. Od imenice galama u našem je jeziku izveden glagol galamit, ali i imenica galamdžija 'onaj koji galami, onaj koji diže galamu'. Sufiks -džija, kojim je izvedena ta imenica, također je turskoga podrtla -ci.

galeba / galebina goveđi izmet. Dobiveno primetanjem od općebalkanske pastirske riči balega.

galon staklena tegla, staklenka. Od engleskoga gallon, što je anglosaksonska jedinica za mirenje obujma (volumena).

galje zavraćanje, zavrat. Tako se pri poljskim radovim nazivo dio livode koji se more pokosit jednim naoštrajem kose (otprilike kvadratnog oblika duljine dvadesetak metara) ili dio njive koji se more iskopat u vrimenu koje onaj koji prvi goni more izdurat, a da se ne ispravi. Najvirovatnije je izvedeno od glagola galit 'zavraćat, zavrnut' koji je nepoznata postanja.

ganga momačko (ili divojačko) skupno pivanje, ojkavica. Iz mletačkoga talijanskog gànga, a tamo je od engleskoga gang '(razbojnička) družina'. Izvedenica od toga je i glagol gangat 'pivat gangu'.

ganjak odnik, pridsoblje. Od njemačkoga Gang.

gar, gara čađa. To je slavenska rič. Praslavenski joj je oblik bio *garĭ. Ona je privojno povezana s glagolom gorit. Od istoga je korena i izvedenica garav 'crn, koji je crne kose ili dlake'.

garbun ugalj. Iz mletačkoga talijanskog garbòn. Književno je talijansko carbone.

gargaša pribor za češljanje vune (nazubljena daska  nalik na češalj za grebenanje). Izvedeno od mletačkoga garzo (knjižveno je talijanski cardo 'greben'). Kod nas je u uporabi bio i glagol izveden od te imenice gargašat 'raščešljavat (grebenat) vunu'.

garov pas crne dlake. Etimologiju vidi pod gar.

gatat vračat, proricat budućnost. Slavenska rič čiji je praslavenski oblik *gatati.

gazda gospodar, vlasnik, imućan čovik. Posuđenica iz mađarskog, a tamo je došla u davno vrime iz praslavenskoga.

gebira rana, slidovanje, zasluga (ono šta je ko zaslužio). Iz njemačkoga Gebühr 'zasluga'.

gegat se odat polako s noge na nogu klateć se ko patka. Rič je onomatopejskoga postanja.

gelipter smušenjak, neznalica, propalica. Od njemačkoga Geliebter 'dragi, voljeni, ljubavnik'.

germa kvasac. Od njemačkoga Germ, a tamo je nastalo prema latinskomu germen 'klica'.

gevikt uteg na vagi. Iz njemačkoga Gewicht.

gingišli kićeno, nakinđureno. Rič je izvedena od glagola gingat (se) 'ljuljat se' koji je pak izveden iz onomatopejskog glagola gegat se 'tromo ići, neskladno odat', zaminom e sa i i umetanjem nosnoga n. Ljuljat se u odu je moglo značit i 'šepirit se, pravit se važan, kinđurit se', a onda je odatle došlo i značenje kićenosti. Pitanje je kako se je na tu osnovu zalipio turski završetak -išli. Najvirovatnije je to došlo u frazemu em đumbušli em gingišli u kojemu se druga rič izjednačila s prvom koja je turcizam.

glanc u nas u sintagmi glanc nov 'sasvim nov, još neuporabljen'. Inače ta rič znači 'sjaj, blištavilo'. Dolazi od njemačkoga Glanz.

gladišika tvrda bodljikava trava crvenkasta cvita. Latinski joj je naziv „ononis spinoza“. Rič je izvedena od istoga korena ko i pridiv gladak, u kojemu je -ak proširak kojim je proširen još u praslavenskom razdoblju (tada je oblik proširka bio *-ŭk). Iz korena glad- sufiksom -iš izveden je oblik gladiš koji je potvrđen u nekim govorima, a onda od toga sufiksom -ik naš oblik gladišika (završno -a je nastavak ženskog roda).

glavica brig čiji vrj nije oštar, već zaobljen. Inače i okrugli dio plodova (kupusa, luka i sl.) ili predmeta (brokva, šeraf i sl.). Izvedenica od slavenske riči glava čiji je praslavenski oblik *golva.

glavnja 1. panj, klada, 2. komad drveta koji gori, zublja. Slavenska rič čiji je praslavenski oblik *golvĭnja također izveden od riči *golva.

gnjest nabijat tako da se stvori čvršća struktura. Rič je slavenska, a praslavenski joj je oblik bio *gnìsti.

gnjila glina, ilovača. Rič je slavenska. Praslavenski joj je oblik *glina. Naša je rič (koja se u tom obliku pojavljuje i u nekim drugim rvackim govorima) dobivena iz toga oblika primetanjem (zaminom mista) l i n, a onda je n u skupini gn prišlo u nj, ko recimo u riči gnoj → gnjoj.

gnjoj gusta izlučina upaljena tkiva, gnojivo. Slavenska rič koja je u praslavenskom imala oblik *gnojĭ, a etimološki je povezana s glagolom gnjit.

god  godišnje slavlje, tj. blagdan kad su se svi, osobito mladi, skupili na zajedničku proslavu najprija u crkvi, a poslim na zabavom. Rič je slavenska. Praslavenski je oblik bio *godŭ 'vrime, povoljno doba'. Od istoga je korena i rič godina i njezine izvedenice.

gojatan ružan. Drugdi ta rič znači 'pridebeo, pretio'. Izvedenica od glagola gojit koji je izveden od praslavenskoga korena *gojĭ.

gologinja plod gloga (grmovitog drveta iz porodice ruža), a onda i samo to drvo. Rič je slavenska, izvedena je iz praslavenskoga *glogŭ sufiksom -inja. U našem se govoru o proširilo i isprid l.

gologuz, gologuza onaj/ona koji/koja je gole guzice, onaj koji je jako siromašan. Složenica je od dvi slavenske riči gol + guz. Prva je u praslavenskome imala oblik *golŭ, a druga *guzŭ. Od druge je riči izvedena odmilica guza, a od nje sufiksom -ica obična rič za stražnji dio tila guzica.

gonetat rišavat zagonetku, odgonetat. To je slavenska rič, izvedena od glagola gonit u njegovu starijem značenju 'udarat'.

gorit bit upaljen, radit (svitlo, televizor, radio i sl.). To je prineseno značenje glagola čije je prvo značenje i u našem govoru 'bit u plamenu, izgarat'. Rič je slavenska, a praslavenski joj je oblik bio *gorìti.

Gospojina blagdan Velike Gospe (Uznesenja Marijina). Poimeničeni pridiv ženskog roda izveden od imenice gospoja, koja je mocijski parnjak imenice gospod, i od koje je stezanjem nastao i oblik gospa. Imenica gospod je slavenska. Praslavenski joj je oblik bio *gospodĭ.

grablje oruđe za rad na polju sa zupcim (za skupljanje sina). Rič je slavenska. Praslavenski joj je oblik bio *grabji.

gradina ostatak (ruševine) grada; ostaci pretpovisne utvrde i naselja. Odatle često i naziv mista (toponim) na kojima se ti ostaci nalaze. Rič je slavenska, izvedena od imenice grad čiji je praslavenski oblik bio *gordŭ.

grđat bost, ozliđivat šiljastim predmetom. Izvedenica od pridjeva grd 'ružan, neskladan' čiji je praslavenski oblik bio *gŭrdŭ.

grebena pribor za češljanje (grebenanje) vune. Izvedenica od praslavenskog *greby, od čega je i rič greben te glagol grebat. U nas se upotribljavo i glagol grebenat 'raščešljavat vunu s pomoću grebena'.

greb jama u koju se pokapaju umrli, raka. To je, ko i greblje 'uređen prostor di se ukapaju mrtvi', naša inačica književnoga grob i groblje. Rič je slavenska, a praslavenski joj je oblik bio *grobŭ.

greda 1.dugačak i četvrtast komad drveta (ili betona) koji nosi teret građevine ili njezina dila. 2. dugačka stina ili stinovito brdo. Rič je slavenska. Praslavenski joj je oblik bio *grêda.

grif potkova. Ne znamo postanje ove riči. Najvirovatnijom nam se čini pretpostavka da je iz njemačkoga Griff 'kvaka, ručka, pandža'. To nismo mogli provirit jer rič nismo našli u ričnicim u značenju 'potkova'.

grijota grij, šćeta, žaljenje nad čim. Izvedenica od grij, a to je naša, ikavska inačica književnoga grijeh. Grijeh je slavenska rič koja je u praslavenskom glasila *grìhŭ.

grivna obruč manje veličine za učvršćivanje. Slavenska rič čiji je praslavenski oblik *grivĭna.

gromila  nakupina kamenja, gomila. Rič je nastala križanjem riči gromada i gomila. Obe su sastavnice slavenske. Gromada je jednak oblik imala i u praslavenskom, a gomila je dobivena primetanjem (metatezom) od starijega *mogyla.

grna lišnjaci koje su nakupili miševi u svojoj rupi ko ranu za zimu. Izvedenica je od glagola grnut 'nabacit na rpu, oblikovat rpu'.

grstit se gadit se, izazivat osićaj gađenja. To je naš oblik glagola grustiti se koji je slavenska rič i u praslavenskom je glasio *grǫstiti.

grušalina gusto mliko koje se izlučuje neposridno nakon poroda (okota), kolostrum. Izvedenica od glagola grušat se 'skupljat se u čvrste grudice, koagulirat'. Glagol je onomatopejskog postanja, od istoga je korena s glagolom gruvat 'lupat pri padu' i imenicom grohot 'buka, lupa, štropot'.

gubica  usna. Rič je slavenska. Izvedena je iz praslavenskoga *gǫba 'izraslina, spužva, gljiva'.

gućak jidnjak, grkljan. Slavenska rič. Nastala od praslavenskog *glŭtŭ složenim sufiskom *-ĭj+ĭk. Isti je koren i u gutat, gucnut, zagutit se i sl.

guda (gudin) krmača (krmak), prasica (prasac). Onomatopejskoga postanja. Imenice su izvedene iz uzvika gud kojim se vabe i gone svinje. Na sličan je način od uzvika za vabljenje gic izvedena imenica gica.

gujina glista. U tom je značenju virovatno odmilica od gusina, a u značenju 'zmija' (za koje nismo sigurni je li ima(la) u našem selu) odmilica je od guž.

gulja, guljatina kora koja se skida s povrća, posebno kumpira. Izvedenice od slavenskog glagola gulit, a lj je iz staroga prezentskog oblika. Prvo je lice jednine prezenta u praslavenskom glasilo *guljǫ. Kraći je oblik najvirovatnije samo odmilica duljega, a dulji je virovatno nasto križanjem guljotine i guljačine.

gumerabika arapska guma, lipilo za lipit gumu. Iz talijanskoga gommarabica 'guma koja se dobiva iz arapske biljke'.

gunjavac ogrozd, trnovit grm (voćka) sočni bobica. Ime je virovatno dobio po dlakavu (gunjavu) plodu. Izvedenica od pridiva gunjav, a to je izvedeno od riči gunj koja je nastala od kasnolatinskoga gunna 'krzno', a kasnolatinska je rič nepoznata postanja, možda iz keltskog ili praeuropskog supstrata.

gurabija tvrdkast okrugli kolač koji se pravi od brašna, masla i šećera (ili od meda medena gurabija). Nosio se kad bi se išlo komu u posite ili na put. Iz turskoga gurabiye, a tamo je iz arapskoga di je tvoreno od gurāb 'vrana' i pridivskoga sufiksa ženskog roda –iyyä. Dakle, doslovan bi prevod bio 'vranski kolač' ili 'tičji kolač'.

gurbet skitanje po tuđini, pečalba, samotan život. U nas dobilo značenje 'težak život'. Iz turskoga gurbet, a tamo je od arapskoga gurbä 'osamljenost, život u tuđini'.

gurema virovnici, oni koji potražuju što iz zaostavštine umrloga. U nas dobilo značenje 'muka, teško stanje'. Iz turskoga gurema, a tamo je iz arapskoga guräma, što je množina od garīm 'virovnik'.

gusina gusjenica. Slavenska rič. Praslavenski joj je oblik *gǫsìna.

gušćarica gušter. Slavenska rič nastala križanjem praslavenskoga *aščerŭ  'gušter' i *gǫžĭ 'guja, zmija'.

guta izraslina. Iz turskog gudde, a tamo je iz arapskog guddä.

guveljat gužvat, savijat. Nastalo pojednostavljenjem od gužveljat, a to je istoga postanja ko i gužvat i imenica gužva, od koje je izvedeno. Rič je slavenska, ali joj podrtlo nije do kraja razjašnjeno. Neki je slavisti povezuju s ričju uže (praslavenski *ǫžĭ), a početno g objašnjavaju križanjem s ričju guž 'zmija' (praslavenski *gǫžĭ). Drugi pak odvajaju to od užeta i već u praslavenskom pretpostavljaju oblik *gǫžĭ.

gvožđe željezo. Slavenska rič. Izvedena je od praslavenskog oblika *gvozd- 'brokva' sufiksom -je.

gvožđa željezna stupica za lov, okovi. Postanjem je to množina od gvožđe.

 

Drago (čečurin) i Milan (Stipanjićkin) Mihaljević

< «		» >